Prijeđi na sadržaj

Dušikov(II) oksid

Izvor: Wikipedija

Dušikov(II) oksid (dušikov monoksid, NO) je najjednostavniji dušikov oksid.

Svojstva

[uredi | uredi kôd]

Dušikov(II) oksid nastaje od elemenata na visokoj temperaturi električnog luka i katalitičkim izgaranjem amonijaka.

Bezbojan je i vrlo otrovan plin i važan međuproizvod u procesu proizvodnje dušične kiseline. Kisik iz zraka ga vrlo lako oksidira u dušikov(IV) oksid (NO2), što se prepoznaje po crveno-smeđe obojenim parama. U vodi je slabo topljiv.

U okolišu može nastati izgaranjem fosilnih goriva koja sadrže dušikove spojeve, ali i reakcijom dušika s kisikom u benzinskim motorima pri visokim temperaturama. Munje također pridonose povećanju koncentracije NO u atmosferi.

Dobivanje

[uredi | uredi kôd]

Industrijsko

[uredi | uredi kôd]

Dobiva se oksidacijom amonijaka u prisutnosti platine (platinske mrežice zagrijane na visoku temperaturu; 500-1000 °C) kao katalizatora.

U sljedećem se koraku nastali plinovi hlade i dodaje se još zraka za oksidaciju NO u NO2:

2 NO(g) + O2(g) --> 2 NO2(g).

Nastali dušikov(IV) oksid (NO2) uvodi se u vodu. Dobiva se 65%-tna vodena otopina dušične kiseline i dušikov(II) oksid, koji se ponovno vraća u proces:

3 NO2(g) + H2O(I) --> 2 HNO3(aq) + NO(g).

Izvori

[uredi | uredi kôd]